Informacioni sistem / Programski moduli

Proizvodnja

PRO – Proizvodnja u užem smislu

Programski segment „Proizvodnja – u užem smislu“ je računovodstveno orijentisan program za proizvodnju, što znači da ne obuhvata inženjerski aspekt, tehnologiju, terminiranje, razne vrste optimizacija, logistiku, komercijalnu cenu koštanja, ... Program se bazira na dve vrste radnih naloga i normativu materijala kao i na vezi sa računovodstvom i pogonskim obračunom klase 9. Normativ predstavlja sastavnicu gotovog proizvoda, ali samo za materijal (ne i rad, operacije, ...). Trebovanja i ulaz gotovih proizvoda se mogu automatski generisati iz radnog naloga i dalje knjižiti u finansijsko i pogonsko (klasa 9). Način kontiranja zavisi od vrsta promena koje se unapred definišu. Programske opcije su:

1. Normativi gotovih proizvoda

Definiše se veza između gotovog proizvoda i materijala od kojih se on sastoji – sastava materijala. Ta veza se izražava samo u količini svakog materijala koji ulazi u jediničnu količinu gotovog proizvoda. Postoji mogućnost varijanti normativa i nivoa normativa. Normativ ne obuhvata rad i operacije.

2. Radni nalog za proizvodnju

a) Radni nalog normativ - RNN

Radni nalog normativ (RNN) je dokument koji sadrži planiranu i ostvarenu količinu jednog ili više gotovih proizvoda. Moguće je automatski generisati dokument trebovanja iz odgovarajućeg magacina, što se vrši na osnovu unetih proizvoda sa RNN i unapred unetih normativa materijala za iste. Moguće je automatski kreirati robni dokument ulaza gotovih proizvoda (ili poluproizvoda) u odgovarajući magacin. Po jednom RNN može se generisati više dokumenata trebovanja i više robnih dokumenata ulaza gotovih proizvoda. Svako trebovanje i svaki ulaz gotovih proizvoda ima svoje datume dokumenata što predstavlja datum promene u robno-materijalnom knjigovodstvu.

b) Radni nalog prerade - RNP

Radni nalog prerade (RNP) se po strukturi sastoji od svoje leve i desne strane i ima samo jedan datum, to jest datum dokumenta pod kojim se knjiže promene. Leva strana sadrži supstancu od koje se počinje prerada odnosno koja se prerađuje. Desna strana sadrži supstancu koja se dobija od leve strane. Leva strana se uvek knjiži kao izlaz iz nekog magacina (ili odeljenja-faze prerade). Desna strana se uvek knjiži kao ulaz u neki magacin (gotovi proizvodi ili odeljenje prerade u sledećoj fazi). I izlaz i ulaz se knjiže pod jednim te istim zajedničkim datumom sa RNP. Obračun cena desne strane RNP-a se radi preko jedne od dve moguće vrste pondera: ponder po planskim cenama i ponder po normiranim troškovima. Ukoliko na desnoj strani RNP postoji više proizvoda (ili poluproizvoda, nosilaca) onda se leva strana to jest troškovi materijala ne mogu direktno vezati za njih pa se u postupku obračuna cene koštanja može jedino primeniti princip rasporeda indirektnih troškova (po ponderima). Ukoliko se neki artikli prebacuju iz magacina u magacin (iz odeljenja u odeljenje) bez ikakve promene karaktera supstance onda se to može uraditi i na klasičan način međumagacinskim prenosom ili međumagacinskom otpremnicom [ROBNO/Otpremnice .. iz objekta u objekat].

3. Programski modul „Pogonsko knjigovodstvo u užem smislu“

Ovaj modul predstavlja evidentiranje, knjiženje i praćenje promena na kontima klase 9 (pogonsko knjigovodstvo) u okviru segmenta „finansijsko knjigovodstvo“. Izveštaji ovog segmenta su isti kao izveštaji segmenta „finansijsko knjigovodstvo“. Programske opcije su:

- Definicija rasporeda troškova (definiše konta klase 9 na osnovu konta klase troškova sa iznosom ili procentom vrednosti)

- Kontrola rasporeda troškova (kontrola ravnoteže: konta troška u knjigovodstvu – konta klase 9 u pogonskom)

- Knjiženje (obrada) rasporeda troškova (automatsko formiranje fin. naloga klase 9 na osnovu fin.naloga u kojima su proknjiženi troškovi, a na osnovu definicije rasporeda troškova)

Pogonski obračun na klasi 9 je delimično zastupljen, to jest u onoj meri gde se mogu automatizovati knjiženja dokumenata koja nastaju u proizvodnji kao na primer: trebovanje i ulaz gotovih proizvoda, ali i prenos troškova (51-55) na klasu 9 po unapred zadatoj šemi. Deo pogonskog obračuna na klasi 9 korisnik sprovodi samostalno direktnim knjiženjem, a ne programskim automatizmom.

4. Obračun proizvodne cene koštanja gotovih proizvoda

Obračun proizvodne cene koštanja se vrši na bazi odnosa ukupnih troškova (direktnih i indirektnih) prema proizvedenim gotovim proizvodima. Direktni troškovi su oni koji su direktno povezani sa nosiocima troškova (proizvodima), a indirektni su oni koji nisu direktno povezani. Indirektni troškovi se dele na maksimalno četiri vrste/grupe troškova (najčešće: amortizacija, plate, energija, ostalo). Ukoliko su troškovi materijala direktno vezani za nosioce onda se oni direktno i obračunavaju u cenu koštanja, a ukoliko nisu onda se i oni obračunavaju kao i opšti indirektni troškovi. Indirektni troškovi se obračunavaju preko pondera (koeficijenti srazmere učešća troškova na jedinicu proizvoda) na sledeće načine tako što ponder može biti: - planska cena ili neka druga namenski određena cena ili bilo koji broj koji korisniku predstavlja potrebnu srazmeru, u šifarniku artikala (proizvoda), - cena koštanja zasnovana na bazi samo direktnih troškova, - cena koštanja zasnovana na normiranim količinama (normativi) direktnih materijala pomnožena sa prosečnim cenama iz materijalnog knjigovodstva. Obračun cene koštanja u ovom programskom segmetnu se ne vrši po mestima troškova, izuzev ako se organizacija ne postavi tako da jedan objekat predstavlja jedno mesto troška a potrebna knjiženja troškova se usmere po objektima. Obračun cene koštanja se vrši po objektima, pojedinačno. Ako firma ima više objekata onda se indirektni troškovi moraju razvrstati po objektima. U slučajevima višefazne proizvodnje program ne vrši obračun učinaka po svakoj fazi.

NORM – Normativi

Programski segment „Normativi“ se zasniva na evidenciji normativa gde se definiše veza između gotovog proizvoda i materijala od kojih se on sastoji – sastava materijala. Ta veza se izražava samo u količini svakog materijala koji ulazi u jediničnu količinu gotovog proizvoda

  1. Normativi

  2. Štampa normativa

  3. Kopiranje normativa

PRO_SERVIS - Proizvodnja servis

Evidencija radnih naloga sa podacima o komitentu i opisu naloga

Evidencija trebovanja materijala po radnom nalogu sa stavkama utrošenog materijala

Evidencija izvršenih usluga (rada) po radnom nalogu

Kreiranje faktura po jednom ili više radnih naloga - zbirno (materijal po poreskim tarifama i rad) ili po pojedninačnim stavkama

Štampa radnog naloga sa pratećom dokumentacijom

Pregled knjiženja po radnom nalozima

PUP - Proizvodnja

Segment proizvodnja je namenjem za kreiranje radnih naloga i praćenje radnih listi u procesu proizvodnje. Program omogućava evidenciju tehnologije izrade proizvoda (šifarnik artikala, sastavnice proizovda, normativ operacija). Centralno mesto u programu zauzima evidencija radnih naloga. Na osnovu definisane tehnologije izrade moguće je radnom nalogu dodeliti tehnologiju izrade i samim tim raspisati radne liste koje će pratiti ceo tok proizvodnje. U programu je moguće radne liste dodeliti određenom radniku, podeliti jednu radnu listu na više radnika ili jednu radnu listi dodeliti većem broju radnika. Pri ovim operacijama se vrši evidencija svih potrebnih vremena (tehnološko, priznato, utrošeno). Program omogućava i unos rezultata kontrole i na osnovu rezultata omogućava automatsko kreiranje novih radnih lista ukoliko je došlo do škarta. Omogućen je jednostavan način izmene procesa proizvodnje u toku same proizvodnje. Na osnovu unetih podataka moguće je dobiti nekoliko izveštaja koji se svode na pregled radnih naloga i pregled ucinaka radnika.

1. ŠIFARNICI

1.1. Operacije

1.2. Mašine

1.3. Radnici

1.4. Mašine

1.5. Tipovi mašina

1.6. Pogoni

2. EVIDENCIJE

2.1. Zahtevi

2.2. Pozicije – Sklop (evidencija proizvoda, sklopova...)

2.3. Sastavnice

2.4. Radni nalozi

2.5. Mikronalozi

3. OBRADE

3.1. Dodela radnih lista

3.2. Prijem u kontrolu

3.3. Unos rezultata kontrole

4. IZVEŠTAJI

4.1. Pregled radnih naloga

4.2. Pregled učinaka radnika

4.3. Specifikacija materijala

4.4. Pregled škarta

PRODUCT - Praćenje proizvodnje

Programski segment product bazira se na radnom nalogu i normativu. Normativ predstavlja sastavnicu gotovog proizvoda, odnosno neophodan materijal i tehnologiju izrade (rad,dorada, operacije, ...), može se povezati sa slikom gotovog proizvoda i propratnim dokumentom koji je u PDF formatu.

Osnovne faze praćenja proizvodnje:

1. Definisanje i unos normativa gotovih proizvoda koji definišu sastav materijala i neophodne operacije u izradi. Postoji mogućnost varijanti normativa gotovog proizvoda za materijal.

2. Narudžbenica proizvodnji - unos plana proizvodnje i/ili narudžbenica kupaca za gotove proizvode. Automatsko formiranje Radnog naloga i/ili u povezivanje Radnih naloga sa Narudžbenicom.

3. Unos radnog naloga

4. Generisanje trebovanja materijala iz radnog naloga

5. Evidencija praćenja toka proizvodnje

6. Formiranje ulaza gotovih (polu)proizvoda

7. Obračun radnog naloga i kalkulacija cene koštanja GP

8. Korišćenjem ovog programskog segmenta omogućava se obračun cene koštanja za svaki poluproizvod ili proizvod, cenu koštanja na osnovu materijala i troška operacija (rad, dorada,...). Ukoliko je proizvodnja višefazna, postoje parametri kojima se definišu objekti i vrste promene dokumenata koji treba da udju u cenu koštanja GP.

9. U narednoj godini postoji mogućnost prepisa nezatvorenih radnih naloga iz prethodne godine.